Mi gradimo poslovne veze

Na ovoj stranici objavljeni su dostavljeni autorski tekstovi članova Udruženja e-Razvoj koji svojim sadržajem i značenjem daju doprinos misiji udruženja u građenju poslovnih veza, informacija, znanja i mišljenja među članovima i šire, a u cilju međusobnog boljeg poznavanja, razumevanja i jačanja poslovne, stručne i ljudske sinergije i poslovnih kompetencija.

 

Autor teksta: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja, Predsednik Skupštine Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 29.11.2018. godine

Digitalna transformacija Srbije – Imamao li pravo na neuspeh?

Još je autor Don Tapskot u svojoj knjizi  “The Digital Economy: Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence“ iz 1996. godine govorio  o dobu mrežne inteligencije (“Age of Networked Intelligence”) gde se ne radi samo o “povezivanju tehnologije ... pametnih mašina … već i o povezivanju ljudi putem tehnologije” što “znači kombinovanje inteligencije, znanja i kreativnosti za prodore u kreiranju bogatstva i u socijalnom razvoju”. U toj svojoj tvrdnji Tapskot objašnjava odnos između nove ekonomije, poslovanja i nove tehnologije, kako oni omogućavaju jedni druge i kako se suština moći digitalnih tehnologija nalazi upravo u mogućnosti da uspešno poslujemo i kvalitetnije živimo.

Novi tehnološki prodori i veća zrelost digitalnih tehnologija uslovila je i drugačije sagledavanje procesa digitalizacije privrede i društva. Tako na primer, agencija Deloite u članku „What is Digital Economy?“ konstatuje da digitalna ekonomija danas predstavlja “... ekonomske aktivnosti koje su rezultat milijardi svakodnevnih onlajn konekcija između ljudi, kompanija, uređaja, podataka i procesa. Osnova digitalne ekonomije je hiperkonektivnost što znači rastuća međupovezanost ljudi, organizacija i mašina koju omogućava Internet, mobilne tehnologije i internet stvari (IoT)”.

Dok su u 90-tim godinama ekonomske promene uglavnom bile vezane za pojavu Interneta koji ostaje osnova rasta digitalne ekonomije, u 2000-tim i 2010-tim godinama pojava novih ICT je dalje podstakla digitalizaciju poslovanja i širenje i dinamiku ekonomkih promena. Ove tehnološke inovacije uključuju ugrađivanje i povezivanje senzora u sve veći broj uređaja i objekata (Internet stvari); pojavu novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici (mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet urađaji, notebook računari, laptop računari, 3D printeri); nove digitalne modele (oblak računarstvo, digitalne platforme, digitalni servisi); rastuću industriju korićenja podataka širenjem tehnologije velikih podataka (Big Data), data analitike, na algoritmima zasnovanog odlučivanja (algoritmic decision makeing); i primenu novih tehnologija automatizacije i robotike.

Uspešna digitalizacija zato nije samo “dodatak” postojećim poslovima, već podrazumeva promenu procesa, organizacione strukture, kadrova, ukupne kulture. Poslovni ekosistem menja se iz temelja. Skraćenjem inovacionih ciklusa tempo disruptivnih promena postaje izuzetno brz. Potrebe za promenom poslovnih modela i porocesa bitno se skraćuju na samo 3-4 godine, što privredne subjekte stavlja pred složene izazove. Lideri takvih promena moraju imati višestruke sposobnosti, znanja i know-how.

Srbija je prepoznala da je tranzicija u informaciono društvo i digitalnu ekonomiju širokom upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i pametnih industrija ključna za dalji ekonomski razvoj. Takođe, u poslednjoj dekadi Srbija je značajno napredovala u smislu razvoja i infrastrukure za primenu digitalnih tehnologija i same njihove implementacije, ali su određene nejednakosti još uvek prisutne bilo da se posmatra relacija prema rezvijenim zemljama, Evropi, zemljama regiona, ili da se prate razlike u okviru domaće privrede između pojedinih industrijskih grana, preduzeća, ili regiona.

Analiza IKT infrastrukture u poslovnom sektoru privrede Srbije pokazuje da je u 2017. godini 99,7% preduzeća u Srbiji koristilo računar i imalo pristup Internetu, a 80,4% imalo VEB sajt, što je u rangu EU. Međutim, kada se analiziraju indikatori implementacije digitalnih konekcija za realizaciju privrednih aktivnosti (e-trgovinske transakcije) ili društvenih usluga (korišćenje servisa e-uprave), zaostatak Srbije postaje evidentniji. Tokom 2017. godine 41,4% preduzeća naručivalo proizvode/usluge onlajn, a svega 23,8% preduzeća je primalo porudžbine (izuzev imejl-porudžbina) putem Interneta. Domaća preduzeća tek počinju da koriste prednosti servisa koncepta VEB 2.0, tako da 28,6% preduzeća koristi neku od društvenih mreža za potrebe svog poslovanja. Domaća preduzeća zaostaju i kada je u pitanju menadžment u lancu snabdevanja jer nizak procenat preduzeća koristi ERP i CRM softvere (11,8% i 22% respektivno). Usluge klaud (cloud) servisa putem Interneta plaća u 2017. godini samo 9,3% preduzeća.

Zaključak koji nedvosmisleno sledi jeste da Srbija postojeću osnovu za intenzivnu digitalizaciju svoje privrede ne koristi na adekvatan način, i da to radi nedovoljno brzo u odnosu na svoje konkurente. Srbija se zapravo našla u tzv. „novom digitalnom jazu“ koji pokazuje da zemlja nema dovoljno sposobnosti i kapaciteta da ostvari pravi uticaj od primenjene ICT za transformaciju svoje ekonomije i društva, ostvarivanje održivog razvoja i unapređenje poslovanja domaćih preduzeća. Prioritetne akcije zato moraju biti preduzete upravo u ovom smeru.

Podlogu moramo tražiti u nastojanju da oblikujemo novi prostor saradnje unutar domaćeg privredng sistema u kome će postojati stalan rad na unapređenju osnove za razvoj digitalne ekonomije i društva u sve svoje tri bitne komponente: 1) TEHNOLOŠKOJ koja se bavi daljim razvojem i unapređenjem kvaliteta postojeće fizičke infrastrukture, 2) KAPITALNOJ koja obezbeđuje finansiranje aktivnosti i bavi se raspoloživišću potrebnog kapitala i 3) REGULTORNOJ koja stvara pravnu infarstrukturu za novi poslovni ambijent.

Za ostvarivanje digitalne ekonomije je neophodno znanje. Raspoloživost infrastrukture ili tehnoloških rešenja ne daje očekivane rezultate ako nije iskorištena na pravi način. Ciljevi srpske ekonomije zato moraju visoko rangirati pitanje znanja, obrazovanja, nauke i informatičke pismenosti. Potrebno je kreirati znanja u različitim društvenim kategorijama od mladih, preko onih radno sposobnih, do onih koji aktivno učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ali ne kao kreatori vrednosti, već kao mentori, savetnici ili prosto korisnici.

Upravljanje znanjem i podela znanja igraju ključnu ulogu u definisanju kapaciteta nacionalne ekonomije da identifikuju adekvatan odgovor na nove tehnološke izazove i pomake. Znanje kao faktor koji obuhvata neophodnu infrastrukturu koja omogućava digitalnu transformaciju putem otkrivanja, razumevanja i učenja o novim tehnologijama, obuhvata sledeće podfaktore: 1) talente koji predstavljaju obrazovanu radnu snagu koja poseduje sposobnosti za realizaciju procesa digitalizacije; 2) rapoloživost talenata uslovljenu sistemom edukacije i treninga (obrazovanje); 3) naučnu koncentraciju koja ukazuje na značaj ulaganja u istraživanje i razvoj i proizvodnju znanja koji su neohodni u novoj digitalnoj ekonomiji.

Ovako složeni zadaci mogu biti spovedeni samo kroz saradnju i zajedničko delovanje svih učesnika procesa koji uključuju državu, privredni sektor, akademiju, naučni sektor, do samih korisnika koji se sada interaktivno mogu uključiti i svojim stavovima i idejama doprineti uspešnijoj realizaciji zadataka. Formiranje ukupnog ambijenta koji će podržati digitalizaciju u najvećoj meri je u nadležnosti države, od donošenja pravne regulative i normi,  do definisanja tehničkih standarda ili digitalnih modela rada i poslovanja. Međutim, onaj najdinamičniji i proaktivni element svakako je vezan za preduzeća koja će kroz međusobnu saradnju, razmenu znanja i iskustva doprinetu realizaciji procesa digitalne transformacije domaće privrede.

Upravo u ovom segmentu Udruženje e-Razvoj nalazi svrsishodnost i opravdanost svog delovanja i svojih aktivnosti. Okupljajući stručnjake različitih profila (informatika, ekonomija, pravo, menadžment) omogućavajući im poslovnu saradnju i otvarajući puteve za razmenu znanja, ideja i iskustva Udruženje predstavlja platformu koja kreira dodatnu vrednost kako za svoje članove, tako i za domaću privredu i društvo u celini. Sa ambicijom da postane pokretač razvoja i otvori svojim članovima prostor za dalje eksperimentisanje, saradnju i učenje sa svojim okruženjem eRazvoj zapravo radi na:

a) Podizanju svesti i spremnosti na svim nivoima od pojedinca, preduzeća, do države da se suoče sa potrebom digitalizacije - izazovima, rizicima i efektima koje ona donosi,

b) Pokretanju vlastitog procesa transformacije i promena kako bi se prilagodili novom poslovnom i društvenom digitalnom ambijentu i živeli i radili kvalitetnije i bolje.

Autor: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja

Autor teksta: Ivan Mladenović, član UO Udruženja e-Razvoj - predstavnik kompanije Clico
Tekst dostavljen za objavljivanje: 22.11.2018. godine

Razvoj Interneta označio je prelazak s analognog na digitalni sistem komunikacije. Samim tim, način na koji funkcionišu korporativni sistemi poprimio je elektronski oblik, te su nam sada dostupne opcije, kao što su e-mejl, e-uprava, e-zdravstvo, e-porezi i druge. To su sve digitalni servisi koji imaju za cilj da olakšaju naše živote, ali i da uvedu veću efikasnost u savremeno poslovanje.

Ovo znači da sve što nam je sada potrebno za sprovođenje većine poslovnih aktivnosti jesu uređaji poput pametnih telefona, tableta, laptopova ili kompjutera i pristup Internetu. Štaviše, prefiks „e“ podrazumeva smanjenu administraciju, detaljnije i preciznije izveštaje i jednostavnije i preglednije poslovanje. Nažalost, novom načinu poslovanja, prilagodio se, osim kompanija, i kriminalni milje, takozvani hakeri, koji umesto tradicionalnog oružja koriste kompjuter, programersko znanje i vrhunsko poznavanje informacionih sistema. Posledice su konstantni upadi u mreže kompanija i krađa korporativnih podataka, čija vrednost je, usled ovakvog razvoja događaja, skočila nebu pod oblake.

Oni se ne šale

Za sve koji se pitaju o motivima digitalnih prestupnika, njihov cilj nije zabava, već beskrupulozna eksploatacija korporativnih podataka radi ostvarivanja finansijske koristi. Načini za zaradu u oblasti sajber kriminala su višestruki, najviše zbog činjenice da zaposleni u kompanijama predstavljaju najslabije karike u lancu zaštite podataka, čega su hakeri savršeno svesni.

Kako zbog nedovoljne informisanosti, tako i zbog, u pojedinim slučajevima, malicioznih namera, zaposleni otvaraju prostor za hakersko delovanje skidanjem i otvaranjem sumnjivog sadržaja. Ovakve poklone hakeri oberučke prihvataju i koriste za upade u informacione sisteme kompanija, stičući na taj način pristup najpoverljivijim korporativnim podacima i preuzimajući kontrolu nad uređajima u mreži. Nakon toga, oni mogu da biraju da li će da iskoriste svoju poziciju za skidanje novca s kompanijskog računa, prodaju informacija od značaja konkurenciji ili pak ucenu menadžmenta.

Zabrinjavajuća statistika

Ako imate bilo kakve sumnje u isplativost hakerskh aktivnosti, rezultati najnovijih globalnih istraživanja, u koja je uključena i Srbija, a koje prati Clico, kao kompanija specijalizovana za oblasti zaštite podataka, umreževanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, pokazuju da je vrednost godišnje štete, prouzrokovane sajber napadima, dostigla 100 milijardi dolara!

Ni ostale statistike nisu ohrabrujuće:

1. Na svakih 39 sekundi dogodi se po jedan hakerski napad;

2. Preko 90% upada u informacione sisteme odigrava se u vladinim sektorima i maloprodajnoj i tehnološkoj industriji;

3. 43% sajber napada pogađa male kompanije - 64% pretrpelo je napade preko veb aplikacija, 62% suočilo se s posledicama fišinga i socijalnog inženjeringa, 59% susrelo se s malverom i botnetom, 51% iskusio je DDoS napade;

4. Usled rastućeg trenda povezivanja poslovnih infrastruktura, vrednost prosečne štete, koja nastaje upadom u informacione sisteme, 2020. godine, prevazići će cifru od 150 miliona dolara;

5. Počevši od 2013. godine, kao posledica upada u informacione sisteme, blizu 4.000 zapisa biva ukradeno svakoga dana, 158.727 svakoga sata, 2.645 svakoga minuta i 44 svake sekunde;

6. U jednom trenutku, preko 75% zdravstvene industrije bilo je zaraženo malverom;

7. Krajem 2016. godine, broj DDoS napada povećao se za 140%;

8. Cybersecurity Ventures, kompanija koja sprovodi istraživanja i priprema izveštaje na temu sajber kriminala, procenjuje da će troškovi zaštite podataka nastaviti da rastu, te da će dostići cifru od jednog biliona dolara u periodu između 2017. i 2021. godine;

9. Potreba za stručnjacima za sajber bezbednost nastaviće da otvara nove radne pozicije u IT sektoru - procena je da će se samo u Americi broj nepopunjenih radnih mesta za navedeni profil, do 2019. godine, popeti na 1.5 milion;

10. Internet of Things nastavlja da nosi sa sobom, kako mogućnost olakšane razmene podataka, tako i povećan rizik od sajber napada - očekuje se da će se broj povezanih uređaja, do 2020. godine, kretati između 50 i 200 milijardi;

11. Svega 38% organizacija, na globalnom nivou, tvrdi da je adekvatno pripremljeno za sofisticirane sajber napade.

Manji ne znači i sigurniji

Većina vlasnika manjih kompanija mišljenja je da su isključivo velike kompanije mete hakerskog delovanja. Upravo zbog takvog rezonovanja, hakeri su preusmerili arsenal svojih veština na njihovo poslovanje. Zahvaljujući prostoru za hakerske aktivnosti, koji manje kompanije ostavljaju nepreduzimanjem adekvatnih ili nikakvih mera zaštite, broj upada u njihove korporativne mreže drastično se povećava iz godine u godinu. U prilog tome govore i rezultati analize kompanije Clico, najvećeg specijaizvanog distributera mrežnih i sigurnosnih sistema na istočnoevropskom tržištu, koji pokazuju da skoro 50% hakerskih napada pogađa manje kompanije!

Rezultat? Desetine i stotine hiljada evra pričinjene štete po kompaniji! Ako se pitate kako je moguće da su hakerima interesantnije kompanije s manjim obimom posla od multinacionalnih giganata, čiji godišnji promet se meri u milijardama evra, logika je jednostavna. Zašto bi se mučili oko informacionih sistema velikih kompanija, s visokim nivoom zaštite, kada su im ostavljena širom otvorena vrata informacionih sistema manjih kompanija?

Dobro, to je logika. Ali kakva je računica? Još prostija: oštetite svaku od, npr. 10 manjih kompanija, za 50.000 evra i završite bogatiji za pola miliona evra! Nije loše za nekoliko dana ili nedelja posla, zar ne? Dakle, ono što treba da se zapitate, pre nego što donesete odluku o tome da li ćete preduzeti korake u pravcu zaštite poslovanja svoje kompanije, jeste da li ona može da preživi eventualnu štetu u navedenom ili i mnogo većem iznosu. Mnogi se sada verovatno pitaju kako to da nemaju priliku da češće slušaju ili čitaju o hakerskim napadima na manje kompanije u medijima. Razlog je taj što oni ne privlače toliku količinu senzacionalizma kao napadi na gigantske, multinacionalne kompanije.

Razmislite ... Hakerski napad koji ošteti veliku farmaceutsku ili tehnološku kompaniju, s kancelarijama širom sveta, zahvaljujući njenom globalnom uticaju, momentalno postaje međunarodna vest. Nasuprot tome, omanja kompanija, koja posluje na lokalnom nivou, ne predstavlja toliku atrakciju za medije, što zbog ograničenog uticaja, što zbog manje vrednosti potencijalnog gubitka. Ipak, budite sigurni da će taj „manji“ gubitak pre biti poguban za vas, kao vlasnika manje kompanije, nego znatno veći gubitak za ogromne korporacije, kojima i sume od po nekoliko miliona evra predstavljaju „siću“. I dalje ne verujete? Zapitajte se onda da li bi teže pao gubitak u vrednosti od 2 miliona evra Google-u ili vašoj kompaniji gubitak u vrednosti od 200.000 evra.

Srbija na mapi sajber bezbednosti

Obezbeđeni informacioni sistemi ne odvraćaju samo hakere od potencijalnih pokušaja napada, već čine i korporativne mreže odličnim platformama za podršku nadolazećim tehnologijama koje povećavaju efikasnost i smanjuju troškove poslovanja. Ipak, ono što i dalje predstavlja prepreku na putu ka podizanju svesti kompanija u Srbiji i regionu o neophodnosti preduzimanja odgovarajućih bezbednosnih IT mera jesu nedovoljna informisanost i nepotpuno razumevanje sajber kriminala.

Samim tim, prvi korak ka bezbednijem informacionom okruženju jeste edukacija zaposlenih. Stoga kompanija Clico, kao zastupnik najistaknutijih svetskih proizvođača bezbedonosnih IT rešenja, kao što su HPE Aruba, Arista Networks, Juniper Networks, Forcepoint, Thales, Rubrik, Ucopia, SonicWall, Tufin, Rapid7, A10 Networks, Linkify, Pulse Secure, Mobile Iron i Imperva, redovno organizuje radionice i predavanja kako bi ukazala na potencijalne opasnosti kojima smo svi izloženi.

Jedan od najoriginalnijih i najpraktičnijih metoda kompanije Clico za određivanje nivoa „borbene gotovosti“ kompanija, kada je u pitanju sajber bezbednost, jeste sprovođenje testiranja unutar samih kompanija. Tokom testiranja, menadžment i zaposleni bivaju izloženi različitim „mamcima“, nakon čega se, na osnovu njihovih reakcija, utvrđuju ranjivosti sistema, a zatim, u skladu s navedenim reakcijama, preduzimaju odgovarajuće mere zaštite. 

Nakon edukacije, najvažnija je preventiva u vidu sajber zaštite, nešto na čemu svaka savremena kompanija treba da bazira svoje poslovanje. Nažalost, mnoge kompanije rukovode se nerealnim i krajnje rizičnim zakonom verovatnoće u vidu stava „Neće baš nas od svih“, što neretko ima za posledicu privremen, pa čak i permanentan prestanak rada. Ovakav pasivan pristup posledica je i nedovoljnog poznavanja same tematike, kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih. Upravo zbog toga, eksperti za sajber bezbednost kompanije Clico pružaju besplatne konsultantske usluge i savete u vezi s oblastima zaštite podataka, umrežavanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, a sve s ciljem pronalaženja najefikasnijih bezbednosnih IT rešenja, kojima će kompanije zaštititi i sebe i svoje zaposlene od hakerskih napada.

Da li je vaša kompaija bezbedna?

Nakon što su pojedine domaće kompanije pretrpele, kao posledica hakerskih napada, gubitke u vrednosti od po nekoliko desetina, pa čak i stotina hiljada evra, postali smo svedoci prepoznavanja potrebe od strane privatnog i državnog sektora za preduzimanjem mera digitalne zaštite. Ovo je logičan razvoj događaja, jer posledice ignorisanja sve učestalijih sajber pretnji, kao što smo imali priliku da vidimo, čitajući statistiku, mogu biti više nego ozbiljne.

U nameri da omogući kompanijama izbor najefikasnijih alata za zaštitu podataka, kompanija Clico objedinila je najsavremenije bezbednosne tehnologije, kao što su NGFW, Web/Email Security, DLP, UEBA, Networking, Data Center, WiFi, Vulnerability Management i Penetration Testing, SIEM, Policy Security Orchestration, Next-Gen Backup, Mobile Device Management, SDN, WAF i Database Encryption. Štaviše, pokrenuli smo i svoj Competence Center, sačinjen od vrhunskih bezbednosnih inženjera, koji omogućava kompanijama da saznaju sve o zaštiti podataka, umrežavanju sistema i njihovom upravljanju, kako o aktuelnim pretnjama, tako i o dostupnim rešenjima.  

Želja nam je da svakoj kompaniji obezbedimo najoptimalnije bezbednosne uslove za sprovođenje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

Šta nas čeka?

Imajući u vidu da su napori, kako kompanija za izradu bezbednosnih IT rešenja, tako i sajber kriminalaca, usmereni ka ostvarivanju tehnološke prednosti, budućnost će nam doneti konstantnu trku u „naoružanju“. Samim tim, one kompanije koje budu posvetile vreme edukaciji zaposlenih i koje budu primenjivale najsavremenija bezbedonosna rešenja biće znatno zaštićenije od upada nepozvanih „gostiju“ u korporativne mreže.

Upravo zbog toga, fokus kompanije Clico, u narednom periodu, biće na edukaciji tržišta kompletne jadranske regije i partnerskom odnosu s kompanijama koje moraju da se uhvate u koštac sa specifičnim i kompleksnim bezbednosnim rešenjima kako bi nesmetano nastavile svoje poslovanje.

Autor: Ivan Mladenović

Autor teksta: Mr Violeta Kalanj, član NO Udruženja e-Razvoj
Tekst dostavljen za objavljivanje: 23.10.2018. godine

Za trenutak zastanimo i sagledajmo u kojem pravcu svet ide. Šta se sve promeni za vreme jednog žtvotnog veka čoveka i kojom brzinom. Npr. neki se sećaju da nismo imali struju ni TV, a sad putem raznih IT tehnoligija razgovaramo sa osobama koje su na drugom kraju sveta. Jasno je da je u centru celog tog napredka, industrijalizacije, automatizacije, modernizacije, digitalizacije i sl. čovek, sa kojim sve počinje i sa kojim se verovatno sve završava. Dakle, stoji čovek, ali ne kao induvidualan igrač, već čovek kao deo ekipe. Građenje poslovnih veza putem direkne komunikacije, komunikacije „uživo“, a ne „on line“, među poslovnim ljudima je ključna osnova za sve vrste napredka. Izgradnja poverenja sama po sebi je dug poces koji zahteva mnogo ulaznih elemenata i baza je dugoročne poslovne, a i svake druge veze. Formalna, a posebno neformalna druženja ubrzavaju taj proces građenja čvrstih i pouzdanih poslovnih veza koje imaju perspektivu.

Autor: Mr Violeta Kalanj

Registrovani članovi Udruženja e-Razvoj svoje tekstove mogu dostavljati na Email: office@erazvoj.com.

Tekstove pisati u Word-u bez slika. Posle eventualnih dogovora tekstovi će biti objavljeni.